Uče­nik pr­vog raz­re­da Sred­nje po­mor­ske ško­le u Ko­to­ru še­sna­e­sto­go­di­šnji „bro­do­ma­ši­nac“ Go­ran Bo­ri­čić iz Iga­la, osvo­jio je pr­vo mje­sto na tak­mi­če­nju u ri­ba­nju šta­pom sa oba­le odr­ža­nom pro­šlog vi­ken­da u Ko­sta­nji­ci. Mla­di ri­bo­lo­vac, član KSR „Iga­lo“, u ju­ni­or­skoj ka­te­go­ri­ji (U16) ulo­vio je 285 gra­ma ri­be i sa vi­še pri­mje­ra­ka za dla­ku bio bo­lji od dru­go­pla­si­ra­nog La­za­ra Sta­ma­to­vi­ća iz Klu­ba „Ši­run“, Bu­dva, oda­kle je i tre­će­pla­si­ra­ni Raj­ko Bo­ja­nić. Ovo je dru­go zla­to u Go­ra­no­voj ri­bar­skoj ka­ri­je­ri –ne­dav­no je na tak­mi­če­nju u Bi­je­loj me­đu ju­ni­o­ri­ma bio pr­vi sa ulo­vlje­nih 975 gra­ma ri­be.
– Ovo mi je tre­ća go­di­na ka­ko se tak­mi­čim, dru­ga zlat­na me­da­lja i tek sa­da zbi­lja mo­gu re­ći da sam ne­što na­u­čio. Evo, do­bro je kre­nu­lo, dvi­je zlat­ne me­da­lje, ja sam za­do­vo­ljan, ka­že ju­ni­or­ski pr­vak i do­da­je da je dvi­je go­di­ne bio član KSR „Ri­bar“ Ba­o­ši­ći i da ta­mo ni­je imao ne­kih re­zul­ta­ta. Za­tim je uče­stvo­vao u ekip­nom pr­ven­stvu za klub „Ju­go­le Gra­ka­lić“ u Her­ceg No­vom i to je bi­la nje­go­va pr­va me­da­lja (sre­br­na).
Go­ran ka­že da u ri­bo­lo­vu ima do­sta sre­će, za nje­ga je 70 od­sto opre­ma, a 30 od­sto sre­ća. Ima do­bar štap, do­bru ma­ši­ni­cu, a zna da se ni­jed­na ri­ba ne lo­vi istim ala­tom. Is­ti­če da je opre­ma kod nas do­sta sku­pa - štap je na­ru­čio iz Ita­li­je, a ma­ši­ni­cu je ku­pio u Be­o­gra­du. Pre­ma po­tre­bi, pre­tra­žu­je na in­ter­ne­tu, ne­kad ga po­sa­vje­tu­je nje­gov otac, ta­ko­đe pa­si­o­ni­ra­ni ri­bo­lo­vac, a ne­kad, ka­že, po­slu­ša sa­vjet dru­go­va iz Klu­ba, pa i pri­ja­te­lja i kom­ši­ja.
– Kad iza­đem na mo­re od­mo­rim se fi­zič­ki i psi­hič­ki, ne raz­mi­šljam ni o če­mu, opu­stim se, ri­be ako bu­de - do­bro, ako ne bu­de, da smo zdra­vo. Po­čeo sam sa se­dam-osam go­di­na pr­vo sa ocem, du­go sam ri­bao sa njim sa oba­le, pa sam sam po­vre­me­no ri­bao iz bar­ke i za­vo­lio sam taj sport. Ima­mo pa­sa­ru od pet me­ta­ra, otac i ja ide­mo za­jed­no, a če­sto idem i sam i osta­nem to­kom ci­je­log da­na, od uju­tru do mra­ka. Ne ko­ri­stim mre­že ni pa­ran­ga­le, ri­bam šta­pom iz bar­ke ili sa oba­le, ka­že Go­ran. Ro­đen je u Be­ra­na­ma, ali ži­vi u Iga­lu. Sje­ća se da su nje­gov đed i otac Ni­ko­la Bo­ri­čić ri­ba­li na ri­je­ci Lim. Go­ran ni­je ri­bao na Li­mu, ali je­ste na Dri­ni, gdje je, ka­že, hva­tao pa­strm­ku i li­plja­na - naj­ve­ća pa­strm­ka ko­ju je ulo­vio je bi­la te­ška po­la ki­lo­gra­ma. Što se mor­skog ri­bo­lo­va ti­če, naj­ve­ći pri­mje­rak pla­ve ri­be ko­ji je ulo­vio je pa­la­mi­da od ki­lo­gra­ma i po, a od bi­je­le ri­be – ora­da od ki­lo i po. Već je ste­kao is­ku­stvo i zna­nje i sa na­ma po­di­je­lio ne­ke „ri­bar­ske tri­ko­ve i fo­re“.
– Ne­ma ne­kog pra­vi­la po­seb­no za ri­ba­nje na mo­ru ili na ri­je­ci, ali sam iz mog is­ku­stva za­klju­čio da ka­da je pro­mje­na vre­me­na – da­nas je sun­ča­no, a sju­tra olu­ja, ne­vri­je­me, kod nas na mo­re ri­ba sla­bi­je ra­di, dok je na ri­je­ci sa­svim obrat­no- ri­ba ta­da bo­lje ra­di. Ima tu do­sta tri­ko­va i fo­ra: ako je bi­stra vo­da tre­ba da se ko­ri­sti što ta­nji naj­lon, ako ri­ba sla­bo gri­ze ma­mac, tre­ba ko­ri­sti­ti što du­žu pra­mu­lu (sa­stav­ni dio pred­ve­za ko­ji se ve­že za osnov­ni naj­lon). Ako ri­ba do­sta do­bro ra­di – kra­ća pra­mu­la, 30-40 cen­ti­men­ta­ra; ako sit­na ri­ba ra­di, ali ra­di baš do­bro, on­da na udi­cu tre­ba sta­vi­ti što ma­nji ko­mad nje­ske da bi lak­še po­je­la i br­že se uhva­ti­la. Ako sla­bi­je ra­di, mo­že se slo­bod­no sta­vi­ti ma­lo vi­še nje­ske. Kad je dno mut­no, če­sto zna da do­đe rom­bun, sta­vi­ti olo­vo cr­ve­no-bi­je­lo, pra­mu­lu du­ži­ne 50-60 cen­ti­me­ta­ra. Gam­bor je naj­bo­lja nje­ska u Ja­dra­nu, bar me­ni, znam da ri­ba to je­de, ta­ko­đe, mo­že da se ko­ri­sti i mu­šlja, lig­nja, ka­njo­či, mor­ski kra­sta­vac... - po­di­je­lio je svo­je zna­nje sa na­ma Go­ran Bo­ri­čić. Slje­de­će tak­mi­če­nje oče­ku­je ga 21. apri­la u Bu­dvi u di­sci­pli­ni šta­pom iz bar­ke.
M.D.Po­po­vić


Na­čin ži­vo­ta raz­li­čit od vr­šnjačkog

– Vo­lim ovaj sport, ne­ko­me je to do­sad­no, vi­še vo­li da pro­ve­de po pet šest sa­ti za kom­pju­te­rom, sa igri­ca­ma, ali ra­dim pot­pu­no su­prot­no to­me – tih pet-šest sa­ti, ne­kad i se­dam, de­set sa­ti, ra­di­je pro­vo­dim po­red mo­ra, sa udi­com. Ne­kim mo­jim dru­go­vi­ma je to čud­no, ali je za me­ne to na­čin ži­vo­ta. Če­sto ulo­vom ob­ra­du­jem maj­ku, a to­kom zim­skog pe­ri­o­da uve­če znam da na pu­šću (vje­štač­ka ri­bi­ca) ulo­vim lig­nje, pa sam na­u­čio i da po­ma­lo za­ra­đu­jem od to­ga, ka­že naš sa­go­vor­nik.